Термичка осетљивост у бојама се односи на својство где апремазивањесистем подлеже флуктуацијама перформанси, квару или површинским дефектима када је изложен различитим температурама, укључујући температуру околине апликације, температуру очвршћавања и температуру рада током употребе. У суштини, то потиче од температурних{1}}идукованих поремећаја у интеракцији између компоненти боје.
Механички, топлотна осетљивост је директно повезана са термичком стабилношћу везива, пигмената, пунила и адитива. На пример, честице емулзије у бојама на бази воде{1}}подложне су ниским температурама; претерано ниске температуре могу пореметити колоидну стабилност емулзије, изазивајући коагулацију и деламинацију. У бојама на бази растварача{3}} високе температуре околине током наношења ће убрзати испаравање растварача, што ће довести до лошег нивелисања филма и дефеката као што су рупице и кора поморанџе.
Ова карактеристика је посебно изражена током фазе очвршћавања. Двокомпонентни премази-као што су полиуретанске и епоксидне боје захтевају одређени температурни опсег очвршћавања. Температуре испод прага ће довести до непотпуног очвршћавања, што ће довести до недовољне адхезије филма и тврдоће. Супротно томе, претерано високе температуре могу да убрзају реакцију унакрсног{4}}повезивања, узрокујући да филм постане крт, пуца или чак жути.
У фази сервисирања, термичка осетљивост се одражава кроз максималну температурну отпорност филма боје. Конвенционалне алкидне боје имају тенденцију да омекшају и изгубе сјај када су стално изложене температурама изнад 60 степени. Насупрот томе,-боје отпорне на високу температуру смањују топлотну осетљивост уграђивањем компоненти отпорних на топлоту-као што су силиконске смоле, што им омогућава да се прилагоде радним условима на вишим{5}}температурама.
Као критични параметар у дизајну и примени формулације боје, топлотна осетљивост директно одређује прикладност и трајност премаза у различитим температурним сценаријима.
